Генетски чиниоци повезани са етничком припадношћу утичу на то колико брзо особа старе, показала је студија.
(ЦЦМ Салуд) - Латиноамеричари полако стареју на молекуларном нивоу у односу на остале етничке групе, па живе дуже. Њихов просечни животни век је 82 године у поређењу са 79 година код бијелаца, и то упркос већој стопи дијабетеса и других болести. На ово указује истраживање са Универзитета у Калифорнији, Сједињене Државе.
Студије објављене у Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх показале су да, у било којем добу, Латиноси који бораве у Сједињеним Државама имају и до 30% мањи ризик од смрти у односу на друге групе.
Тим научника, предвођен Стивом Хорватом, анализирао је узорке ДНК из крви 6.000 људи и сврстао их у групе: Африканци, Афроамериканци, белци, Источни Азијци, Латиносани и Циманци (аутохтони становници Боливије чија је генетика слична оној Латиноамериканци).
Резултати су објављени у часопису Геноме Биологи и откривају да су поред представљања разлика у саставу ћелија, Латиноси и циммани старили спорије од осталих група. А то им помаже да неутралишу повећан ризик повезан са гојазношћу и упалом. Овај налаз би могао да помогне научницима да разумеју како одложити процес старења за све.
Фото: © ГаудиЛаб - Схуттерстоцк.цом
Ознаке:
Речник Здравље Здравље
(ЦЦМ Салуд) - Латиноамеричари полако стареју на молекуларном нивоу у односу на остале етничке групе, па живе дуже. Њихов просечни животни век је 82 године у поређењу са 79 година код бијелаца, и то упркос већој стопи дијабетеса и других болести. На ово указује истраживање са Универзитета у Калифорнији, Сједињене Државе.
Студије објављене у Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх показале су да, у било којем добу, Латиноси који бораве у Сједињеним Државама имају и до 30% мањи ризик од смрти у односу на друге групе.
Тим научника, предвођен Стивом Хорватом, анализирао је узорке ДНК из крви 6.000 људи и сврстао их у групе: Африканци, Афроамериканци, белци, Источни Азијци, Латиносани и Циманци (аутохтони становници Боливије чија је генетика слична оној Латиноамериканци).
Резултати су објављени у часопису Геноме Биологи и откривају да су поред представљања разлика у саставу ћелија, Латиноси и циммани старили спорије од осталих група. А то им помаже да неутралишу повећан ризик повезан са гојазношћу и упалом. Овај налаз би могао да помогне научницима да разумеју како одложити процес старења за све.
Фото: © ГаудиЛаб - Схуттерстоцк.цом