КОНТРАСТ: ЗАШТО ГА КОРИСТИТИ И КАДА ИЗАЗИВА АЛЕРГИЈЕ

Контраст у интервентној кардиологији

- Контраст је потребан за визуализацију коронарних артерија у интервентним кардиолошким поступцима. Захваљујући њему можемо видети коронарне артерије и на основу тога одредити њихову анатомију и природу атеросклеротских лезија. Пре свега, да ли се те промене дешавају, шта су и где се налазе? Захваљујући томе, можемо донети одлуку о правом лечењу. На основу тога можемо пацијента лечити конзервативно, тј. Таблетама, можемо понудити поступак поправке, тј. Поступак коронарне ангиопластике. У случају врло напредних лезија, пацијенту може бити потребна кардиохируршка интервенција и разматрање хируршке интервенције. Још увек постоји најтужнија опција када степен напредовања и уништавања коронарних судова не дозвољава ништа друго осим лечења лековима. Током коронарне ангиопластике контраст омогућава процену правилног подешавања водилице, односно жице на коју убацујемо опрему у коронарну артерију, балонског катетера којим проширујемо атеросклеротичну лезију и коначно да ли је правилно постављен коронарни стент и да ли је проток крви након поступка исправан. Такође нам омогућава да утврдимо да ли имамо посла са постоперативним компликацијама, које се могу јавити, на пример, у случају пукнућа унутрашњег слоја посуде - детаљно објашњава др Јанусз Сзцзупак, шеф Центра за инвазивну кардиологију, електротерапију и ангиологију у Кросну.

Захваљујући контрасту, лекари могу да виде наше коронарне судове на мониторима, контраст је мера која је јасно видљива под рендгеном. Без пружања контраста, немогуће га је видети. Контраст се користи у разним, али не свим методама снимања.

Сликовни тестови уз употребу контраста

- Неке методе снимања захтевају контраст. То ће углавном бити рачунарска томографија, која уз употребу контраста даје добро снимање структура срца и судова. МРИ користи другачију врсту контраста који није штетан за бубреге. Међутим, код ехокардиографских прегледа сви прегледи се у основи раде без контраста. С друге стране, оптичка кохерентна томографија захтева малу количину контраста због чињенице да посуду морамо испирати из крви и у време снимања мора бити само течност - објашњава проф. Дариусз Дудек, директор радионица Нев Фронтиерс ин Интервентионал Цардиологи (НФИЦ) у Кракову.

- Контраст садржи мале количине јода, то су контрасти са ниским нивоом јона, стога не представљају проблем пацијентима, нпр. Код хипертиреозе, пацијентима алергичним на различита једињења која садрже јод. Ова количина је заиста мала - објашњава др Сзцзупак.

Контраст је једино средство које омогућава сенчење. Такође се развијао током година. Према др Сзцзупаку, садржај јода и честица се променио и сада је то тзв низак осмоларни контраст са количинама јода у траговима. Квалитетно је бољи и даје мање нежељених ефеката. Ипак, то је страна супстанца коју уносимо у тело.

Контраст: компликације, сензибилизација и шок

Пацијенти којима треба дати контраст требају запамтити неколико ствари.

- Пре свега, пацијент мора пажљиво прочитати сагласност за дијагнозу и лечење уз употребу контраста. Мора бити свестан ризика од алергије на контраст, погоршања хроничне болести бубрега, вероватно са потребом дијализе. Ово се односи на малу групу пацијената, међутим, пацијент треба да буде упознат са ризицима коришћеног третмана. Контраст није индиферентна супстанца - каже др Сзцзупак. Доктор Шчупак такође каже да је најгори облик алергије на контраст анафилактички шок, који је на срећу реткост. Лекари имају развијен смер деловања у случају алергије пацијента на контраст.

У свакој ситуацији када имамо пацијента алергичног на било који алерген, пацијент има биолошки тест - даје му малу количину контраста интравенозно и тада посматрамо да ли се алергијска реакција јавља или не. Ако нема такве реакције, тада можемо безбедно извршити поступак. Ако дође до благе реакције, примењују се антиалергијски лекови. Радимо још један биолошки тест и тада спроводимо процедуру - објашњава др Сзцзупак.

Лекари истичу да контраст не би требало да буде без разлике. Стога постоје одређени стандарди када је у питању пружање контраста. Што је више контраста, то је већи ризик од оштећења бубрега. Највећи проблем су пацијенти са оштећеном функцијом бубрега, тзв низак ГФР (брзина гломеруларне филтрације), тј. испод 30-40. Требали би да дају мало контраста и лекари то покушавају. 1 мл контраста одговара једној јединици овог ГФР. Са ГФР вредношћу 20, не сме се примењивати више од 20 мл контраста. Изузетно је тешко јер је количина мала.

- Са овом количином контраста може се урадити коронарна ангиографија, али не и пластична операција. То су заиста мале количине контраста. За коронарну ангиографију користимо у просеку 50-60 мл, за пластичну хирургију око 100 мл. Ако знамо да пацијент има проблем са бубрезима, рехидрирамо га и то делује, али треба мало времена да проведемо у рехидрацији. Наравно, овај ризик је већи - наглашава др Шчупак.

Текст је написан поводом међународне радионице Нев Фронтиерс ин Интервентионал Цардиологи (НФИЦ) у Кракову.

Пацијент који зна да ће се применити контраст треба да оде на тест са тренутним нивоом креатинина. Ово је важно јер се контраст уклања из тела уз помоћ бубрега, који морају бити функционални. У екстремним случајевима може доћи до бубрежне инсуфицијенције, што захтева дијализу таквог пацијента.