Ако је тај ваздух загађен штетним честицама или гасовима као у загађеним урбаним подручјима, количина загађеног ваздуха удисаног током година боравка у таквим подручјима може бити довољна да покрене болест.
Напади астме, пискање (благо, али карактеристично дисање које настају при дисању), кардиоваскуларне болести и рак плућа су неке од болести које се у неким случајевима могу појавити код човека као последица дужег излагања загађени зрак из најугроженијих градских подручја.
Тим Оле Хертела, са Универзитета из Архуса у Данској, завршио је студију о кориштењу података из директног праћења ваздуха, као и о употреби алата за просторну анализу, како би се постигле тачније процене изложености загађивачи атмосфере И други стручњаци са тог универзитета, као и из Копенхагена из исте земље и Данског онколошког друштва, такође су радили на истраживању.
Резултати студије показују, између осталог, да се ризик од веће појаве ових болести због контаминираног ваздуха не може занемарити индолентно као да је у питању недоказана веза.
Листа болести за које се у Данској претпоставља да се подстичу загађивању ваздуха дугачка је, како Хертел признаје, мада такође квалификује да то не значи да Данска садржи најзагађенији ваздух на свету. Хертел указује на посебно проблематичне урбане центре у Азији, Јужној Америци, па чак и Африци, као делове света са најзагађенијим ваздухом. На таквим местима загађење честицама типа ПМ10 обично достиже просечне годишње вредности између 50 и 200 микрограма по кубном метру ваздуха, док је садржај у Копенхагену и другим великим градовима западне Европе обично на нижем нивоу., око 20 до 50 микрограма по кубном метру. Али чак и у средњо загађеним срединама, Хертел и други научници могу наћи случајеве озбиљних здравствених проблема проузрокованих ваздухом који се свакодневно удише у овим урбаним срединама.
Комбинујући мерења извршена на релативно мало места, али добро одабрана, са напредним моделима дифузије загађења ваздуха, истраживачи могу израчунати степен загађења ваздуха у сваком подручју са тачношћу која чак досеже блокове (блокове) и зграде
Хертел и његове колеге прегледали су научне студије које се односе на загађење ваздуха са здравственим проблемима. У специфичном случају у Данској, примећене су респираторне и кардиоваскуларне болести након пораста загађења ваздуха. Овакви врхови се могу појавити на пример када неколико дана у граду не дува ветар, а дим уместо да га распршује обично ствара облак над градом.
Остали прегледани подаци показују не само случајеве рака плућа који потичу загађење ваздуха, можда најтипичније и лако разумљиве, већ и кардиоваскуларне болести, па чак и дијабетес. Што се тиче ове последње болести, Хертел признаје да је био изненађен и истиче да је реч о прилично новој информацији, бар у контексту у коме се истражује. Он и његови сарадници већ раде на проналажењу убедљивог биолошког објашњења за везу између дијабетеса и загађења ваздуха.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
